Beta rfi 107.9 FM

RFI servis na srpskom i hrvatskom prestao sa radom

Posle višedecenijskog postojanja, servis Međunarodnog francuskog radija na srpskom i hrvatskom jeziku ugašen je 22. januara 2010. godine. Koleginicama i kolegama sa RFI-ja zahvaljujemo se na saradnji u protekle tri godine i želimo im uspeha u daljem profesionalnom radu.

Sve više falsifikovanih novčanica evra

U drugom delu 2009. godine povećan je broj lažnih evra koji su ušli u platni promet. Iz prometa je povučeno čak 450 000 falsifikovanih novčanica. Od toga, skoro 50 odsto su bile novčanice od 20 evra, jedna trećina od 50, dok je svaka dvadeseta bila novčanica od 500 evra. Najveći broj novčanica, oko 98 procenata, povučen je iz opticaja u zemljama koje pripadaju takozvanoj "evro zoni". U poređenju sa istim periodom pretprošle godine, broj falsifikovanih novčanica koje su povučene iz prometa povećan je za 8 odsto.

Pored toga, u toku prošle godine na teritoriji Evropske Unije zaplenjene su velike količine lažnih evra pre njihovog puštanja u promet. Tako je, na primer, španska policija samo u jednoj akciji zaplenila 9 miliona novčanica u apoenima od 20 evra. Gotovo u isto vreme italijanska policija je otkrila lažnu štampariju u kojoj je bilo 250.000 lažnih novčanica od 50 evra.

Predstavnici Evropske centralne banke su ovim povodom saopštili da je iz prometa povučen simboličan broj novčanica, tim pre što se u prometu nalazi skoro 13 milijardi pravih.

Zoran Smolović

Pola Evrope zavejano snegom

Obilne snežne padavine od petka su paralizovale veći deo Zapadne Evrope, što je prouzrokovalo niz smetnji u saobraćaju.

Čitava teritorija Francuske je od pod snegom, pošto je snežni pokrivač dostigao neverovatnih 30 centimetara na jugu zemlje, gde su zime obično veoma blage i bez snega. Saobraćaj se odvoja otežano u dolini Rone pa sve do Azurne obale na jugu, gde je zabranjeno kretanje teretnih vozila, dok je brzina na autoputevima ograničena na 50 kilometara na čas. Više od 10 hiljada domaćinstava je i dalje bez električne energije. U Parizu je zbog snega zabeleženo kašnjenje polazaka sa oba međunarodna aerodroma u proseku od 30 minuta, dok su aerodromi u Brestu i Tuluzu potpuno zatvoreni.

U Belgiji je vikend, takođe, osvanuo sa snegom i zabeleženo je više saobraćajnih nezgoda i kašnjenja aviona sa aerodroma u Briselu. Na severu Belgije putevi su zaleđeni i veoma klizavi. I Nemačka je pod belim pokrivačem, a na aerodromu u Frankfurtu vlada pravi haos zbog kašnjenja polazaka. U centralnom delu Italije jaka kiša i olujni vetar opustošili su Rim i okolinu, gde je zbog oborenih stabala i dalekovoda preko 65 hiljada ljudi bez električne energije, a brojne saobraćajnice su neprohodne.

Nenad Tomić

Sarkozi sve nepopularniji

Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je obavio institut Ifop pokazuje da je svega 39 odsto ispitanih Francuza zadovoljno politikom koju vodi predsednik Nikola Sarkozi. I što je posebno važno, procenat onih koji nisu zadovoljni njegovim potezima dostigao je rekordnih 61 odsto. Najviše nezadovoljnih je u redovima radnika, čak 73 procenta, kao i među simpatizerima ekstremne desnice.

U isto vreme, došlo je do pada popularnosti premijera Fransoa Fijona, koga sada podržava svega 44 odsto Francuza. Za svega dva meseca prvi čovek francuske vlade izgubio je čak 8 procentnih poena podrške.

Istraživanje je, međutim, pokazalo da javno mnjenje nema ništa bolje mišljenje ni o opoziciji. Svega 32 odsto građana smatra da bi opozicija bila bolja od sadašnje vlade.

Zoran Smolović

Stop za minaret u Švajcarskoj

Evropska Unija izrazila je žaljenje što su švajcarski građani na refendumu glasali za zabranu izgradnje minareta u Švajcarskoj. Ova odluka se, prema mišljenju evropskih zvaničnika, može tumačiti u muslimanskom svetu kao stigmatizacija islamske vere. O istom problemu govorio je u Briselu francuski ministar za imigraciju Erik Beson, dok je švedski ministar unutrašnjih poslova Tobijas Bilstrem rekao da je iznenađen što se takvo pitanje postavlja na referendumu, ističuci da je to pre svega urbanističko pitanje koje se tiče lokalnih vlasti.

Vidno razočarana i uznemirena rezultatom referenduma, ministarka pravde Švajcarske Evelin Vidmer Šlumpf naglasila je da će svojim evropskim partnerima objasniti kako glasanje nije upereno protiv vere muslimana, već samo protiv minareta. "U Švajcarskoj poštujemo slobodu vere. To je za nas jedno veoma važno pravo", rekla je švajcarska ministarka pravde.

Za zabranu izgradnje minareta u Švajcarskoj glasalo je 57,5 odsto građana. Referendum je pokrenula desničarska Švajcarska Narodna partija. U Švajcarskoj živi oko 350 hiljada muslimana.

Jelena Tomić

Sve više mladih u Evropi ima problema sa čitanjem

Skoro četvrtina evropskih petnaestogodišnjaka ima velike poteškoće sa čitanjem. I dok se države članice Evropske unije angažuju da do 2010. godine smanje ovaj procenat na ispod 20 odsto, Stari kontinent se iz godine u godinu suočava sa sve manjim intelektualnim sposobnostima svoje omladine.

Prema izveštaju Evropske komisije procenat mladih Evropljana koji čitaju veoma otežano i ne razumeju ono što pročitaju skočio je sa 21,3 na 24,1 odsto izmedju 2001. i 2006. godine. Francuska ima neslavni rezultat od 21,7 odsto i jedna je od pet evrospkih država u kojim je zabeležen skok slabosti pri čitanju mlade populacije. Ipak, druge zemlje pokazuju da skok nepismenosti ne predstavlja ključ sudbine, tako da je među pozitivnim primerima istaknuta Poljska koja je u roku od šest godina za trećinu smanjila broj nepismenih ispod 15 godina. Najuspešnije evropske zemlje su kao i uvek Finska sa samo 4,8 odsto osoba koje imaju problema sa čitanjem, Irska sa 12,1 i Estonija sa 13,6 odsto.

Zabrinjavajući je i podatak da 11,8 odsto učenika starosti između 18 i 24 godine napusti školski sistem pre završetka srednje škole. U EU se beleži i pad ulaganja u školstvo. U Francuskoj je samo od prošle godine stopa budžeta za školstvo pala sa 6,8 na 5,5 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Nenad Tomić

Počelo suđenje Džonu Demjanjuku

U Minhenu je počeo proces u kome se Amerikanac ukrajinskog porekla Ivan Džon Demjanjuk tereti za učešće u ubistvu oko 28 hiljada Jevreja u Drugom svjetskom ratu. To bi trebalo da bude poslednji veliki sudski proces u Nemackoj u kome su u prvom planu nacisitički zločini. Sud smatra da je optuženi Demjanjuk verovatno poslednji veliki živi nacisitički zločinac. Prije hapšenja bio je godinama na prvom mestu najtraženijih ratnih zločinaca na listi Centra Simon Vizental.

Demjanjuk je ukrajnskog porekla, a bio je vojnik Crvene armije kada su ga Nemci zarobili 1942. godine. Nacisti su ga angažovali kao čuvara koncentracionog logora i u sklopu te funkcije, koju je vršio do 1944. godine, prema sudu u Minhenu učestvovao je u ubistvu 27.900 Jevreja u logoru Sobibor u Poljskoj.

Džon Demjanjuk se 1951. godine nastanio u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je radio u automobilskoj industriji. Danas ima 89 godina i već je proveo u zatvoru u Izraelu sedam godina. Proces će trajati do maja meseca naredne godine i ako su utvrdi da je kriv ostatak zivota provešće u zatvoru.

D.V.

I Francuska pristupa Južnom toku

Za vreme posete ruskog predsednika Putina Francuskoj, 27. novembra je zaključen sporazum o ulasku EDF-a, najvećeg francuskog proizvođača i distributera električne energije, u projekat Južni tok.

EDF ce se pridružiti Gaspromu i italijanskom ENI-ju u projektu kojim će se ruski gas, trasom ispod Crnog mora i preko zemalja Balkana, isporučivati Zapadnoj Evropi, zaobilazeći Ukrajinu. Sa 10 odsto udela Francuzi će postati manjinski akcioneri podmorskog dela projekta Južni tok. Ruski predsednik Putin potvrdio je u Parizu da zaključeni sporazum podrazumeva i saradnju na francuskoj teritoriji, kao i na teritoriji trećih zemalja u Evropi.

Francuska kompanija GDF-Suec pregovara, sa svoje starne, s Rusima o ulasku u rusko-nemački konzorcijum Severni tok, ekvivalent Južnom toku, koji prolazi ispod Baltičkog mora. Istovremeno, Francuska podržava i konkurentski projekat Nabuko kojim će se gas iz Centralne Azije isporučivati Evropi zaobilazeći Rusiju, kako bi se smanjila energetska zavisnost od nje i diversifikovala nabavka ovog energenta.

Kika Čurović

"Naked" nastupili u Parizu

Beogradski sastav "Naked" gostovao je u petak uveče u Kulturnom centru Srbije, u okviru festivala "Jazzycolors". Festival organizuje trinaest stranih kulturnih centara, pod umetničkim vođstvom francuskog bubnjara Danijela Imera i pijaniste Bojana Zulfikarpašića. "Jazzycolors" je samo jedna od nekoliko mnogo većih džez-manifestacija u francuskoj prestonici i kaplja u moru novembarske kulturne ponude, koja će s nadolaskom božićnih praznika početi da jenjava.

Međutim, gostovanje beogradske grupe "Naked" u Parizu je važno, jer su džezeri Srbije retko ovde pozivani, uprkos uspehu Bojana Zulfikarpašića, "Bojana Z" kako se ovde zove, koji se smatra "domaćim" džezistom.

Srbija i evropski jugoistok i dalje za Francuze ostaju prostor "etno-muzike", čiji su - za iste Francuze - najtipičniji predstavnici Bregović, Kusturica i "No smoking orćestra".

Miloš Lazin

Dubai: Džin na staklenim nogama?

Zvuči gotovo neverovatno: Dubai traži moratorijum na isplatu jednog dela dugova. Iako će mu u tome pomoći Abu Dabi, analitičari smatraju da ce Dubai kao jedan od emirata izaći oslabljen.

Svetske berze su zabeležile veliki pad nakon što je saopštena namera Dubaija, grada gigantskih projekata, da u ime svog najvećeg konglomerata "Dubai Vorld" zatraži odlaganje isplate dugova za šest meseci. Susedni Abu Dabi je već izrazio nameru da pomogne Dubaiju, ali analitičari smatraju da će tim potezom Abu Dabi preuzeti vođstvo u Ujedinjenim arapskim emiratima. Abu Dabi je ekonomski centar Emirata, proizvodi 90% nafte, dok su naftne rezerve Dubaija gotovo presušile. Dubai je pokrenuo gigantske arhitektonske projekte, pa se tako i gigantski zadužio. Prošle godine dug je iznosio 80 milijardi dolara, od čega je samo pomenuti konglomerat imao 59 milijardi. Dubai planira da iduće godine vrati 13 milijardi dolara, a 2011. blizu 20 milijardi.

Abu Dabi je deblokirao pomoć od 5 milijardi dolara Dubaiju koji završava, između ostalog, projekte veštačkih ostrva u obliku palme i oblakodera visokog jedan kilometar.

Miloš Krivokapić

Kriza pogađa i Deda Mraza Francuzi se već uveliko pripremaju za božićne i novogodišnje praznike. Međutim, već je sasvim izvesno da ce Deda Mrazova torba biti praznija nego prethodnih godina. Francuzi će, pokazuju ispitivanja javnog mnjenja, za predstojeće praznike, u proseku, kupiti po deset poklona za koje će izdvojiti ukupno 650 evra, dok su prošle godine kupovali po jedanaest, dok su trošili po oko 700 evra, koliko iznosi i evropski prosek. Istraživanja pokazuju da Francuzi kao poklon najviše vole novac, na drugom mestu nalaze se odevni predmeti i cipele, zatim knjige, pa onda kozmetika, parfemi, nakit i satovi, dok se kompakt diskovi i čokolada nalaze pri kraju. Kriza, međutim, neće pogoditi trpezu. Ogromna većina ispitanika izjavila je da se prilikom kupovine hrane i pića neće obazirati na cene, već će kupiti ono što vole. Veliki broj građana izjavio je da će poklone najbližima kupiti u robnim kućama i putem interneta. Sudeći prema procenama ekonomista, Francuzi će u takozvanim virtuelnim prodavnicama narednih sedmica kupiti robe u vrednosti od čak pet milijardi evra, što predstavlja rekord. Zoran Smolović

MGM pred stečajem Holivud bi mogao da ostane bez svog zaštitnog znaka, producentske kuce Metro Goldvin Mejer, iz koje su izašli neki od klasika sedme umetnosti: poput mitskih vesterna, filma "Prohujalo s vihorom" ili "Džejmsa Bonda". Zbog pogrešnih strateških poteza i promene vlasnika, MGM je pred stečajem. Kada je Soni pre par godina kupio MGM za 5 milijardi dolara (kako bi ga oteo Tajm Vorneru) nije ni sanjao da mu se investicija neće vratiti. A ne samo da se nije vratila, već je poznati holivudski mejdžor napravio dug od 3,7 milijardi dolara. Samo dobra volja kreditora spasla je MGM od trenutnog stečaja - slavna firma ima rok do kraja januara da nađe način da isplati dugove. Kako bi izbegao stečaj, MGM razmatra više mogućnosti: da nastavi dalje kao nezavisna celina, da uspostavi strateško partnerstvo s drugim firmama, ali se ne isključuje ni eventualna prodaja. MGM će nužno morati da se odrekne svoje nezavisnosti i potražiti spas stapanjem u multimedijske kompanije koje pokrivaju širok spektar industrije zabave - od filma, preko televizije, do muzike. U zlatno doba, 60-ih godina, MGM je proizvodio pedesetak filmova godišnje. Ove godine iz njegovih studija izašao je samo jedan: rimejk "Fejma", koji je sa zaradom od samo 42 miliona dolara jedva pokrio troškove produkcije. Kika Čurović

"Kapitalizam: Ljubavna priča", novi film Majkla Mura Američki režiser Majkl Mur ponovo se vraća na scenu novim filmom u kome se ovog puta bavi američkim kapitalizmom. "Kapitalizam: Ljubavna priča" se od srede nalazi u bioskopima i sasvim je sigurno da će biti jedno od najuspelijih Murovih ostvarenja još od dugometražnog filma "Rodžer i ja". Kao po običaju, dobitnik Zlatne palme u Kanu 2004. godine za dokumentarac "Farenhajt 9/11" i ovog puta, od same najavne špice, udara teškim oružjem: početkom 80-ih godina Ronald Regan kog savetuju banke na Vol Stritu, a najpre Meril Linč, pokreće džinovsku operaciju planetarne finansijske deregulacije kojom se bogate oni najbogatiji, na uštrb srednje klase. Novac koji je postao glavno merilo u američkom društvu potpuno je izmenio sve moralne vrednosti s one strane Atlantika i Majkl Mur pruža brojne primere. Pre samo dve godine ovaj dokumentarac bi izgledao možda i preteran, ali danas, pošto je svetska ekonomija za dlaku izbegla potpuni kolaps, svakako tera na dublje razmišljanje. Nenad Tomić

U Parizu još hiljadu kamera za kontrolu bezbednosti Gradonačelnik Pariza Bertran Delanoe ovih dana se našao na meti kritika, čak i od strane levice kojoj pripada. I to zbog dva razloga. Prvi je povećanje lokalnih poreza u narednoj godini za još 8 odsto, a drugi postavljanje hiljadu kamera za kontrolu bezbednosti . Predlog za postavljanje velikog broja kamera u Parizu potekao je od predsednika Nikole Sarkozija i ministra unutrašnjih poslova Brisa Ortofea. Takozvani "plan video zaštite" Pariza našao se čak na spisku prioriteta francuske vlade. Predlog Sarkozija u utorak je prihvatila i pariska opština, u kojoj većinu imaju Socijalistička partija i predstavnici Pokreta zelenih koji su se uzdržali od glasanja, ali je predlog podržala umerena desnica. Planom je predviđeno da se u Parizu postavi ukupno 1300 kamera. S obzirom da se u gradu već nalazi 300 kamera, preostalo je da se instalira još hiljadu. Tome treba dodati da se u stanicama metroa i lokane železnice nalazi 9500 kamera za kontrolu bezbednosti, dok se u privatnim objektima nalazi čak 20 hiljada kamera. Odluka gradskih vlasti u Parizu našla se na meti kritike organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava. Njihovi predstavnici zahtevaju da se ova oblast što pre reguliše zakonom i da se zaoštri kontrola podataka do kojih se dolazi na ovakav način. Zoran Smolović

Nemačka osuđuje gradnju u Istočnom Jerusalimu Iako će izraelski premijer Benjamin Netanjahu posetiti Berlin već početkom decembra, u ponedeljak je portparol nemačke kancelarke Angele Merkel neuobičajeno oštro kritikovao izraelsku politiku kolonizacije. Nemački političari su iz istorijskih razloga vrlo oprezni u kritici drugih, pa tako i kad je u pitanju izraelska politika na palestinskim teritorijama. Portparol Merkelove Urlih Vilhel je izrazio duboko žaljenje zbog odluke izraelskih vlasti da odobri nastavak kolonizacije većinski palestinskog Istočnog Jerusalima. "Nastavak izgradnje predstavlja veliku prepreku procesu razvoja trajnog mira na Bliskom istoku", rekao je Vilhelm. On je, takođe, precizirao da će kancelarka Merkel pomenuti to pitanje tokom susreta sa Netanjahuom. Ova izjava koincidira i sa prvom posetom novog nemabckog šefa diplomatije Gida Vestervelea Izraelu u kome žive brojne preživele žrtve holokausta. I američki predsednik Barak Obama kritikovao je izraelski projekat nastavka izgradnje stanova u Istočnom Jerusalimu. Miloš Krivokapić