Radio Beta rfi - Vesti agencije Beta

Državna televizija bez reklama

U Francuskoj je u ponedeljak počela realizacija prve faze velikih reformi koje će obuhvatiti državne tv kanale, a tiču se ukidanja reklama na tim televizijama.

Riječ je zapravo o delimičnom ukidanju reklama na svim državnim tv kanalima i to u periodu između 20.00 i 6.00 časova. Najveću korist iz toga trebalo bi da izvuče prvi kanal francuske televizije koji se nalazi u rukama jedne od najvećih građevinskih kompanija na planeti, francuskog Buiga, koji je takođe prisutan i u mobilnoj telefoniji.

U isto vreme, kompanija Buig će biti jedan od glavnih finansijera državne televizije. Prema formuli koju je smislio predsednik Nikola Sarkozi, novac za državne tv kanale obezbediće vlasnici privatnih tv stanica i mobilne telefonije. S druge strane, postoje najave da će u narednom periodu, doći do smanjenja prihoda od reklama, što bi kompaniju Buig moglo da dovede u težak položaj.

Socijalistička partija osudila je delimicnno ukidanje reklama na državnoj televiziji zbog toga što je reč o "našminkanom ukidanju javnog audio-vizuelnog sekrora" i istovremeno zatražila dodatna sredstva neophodna za rad javnih medija.

Zoran Smolović

Kup Francuske u znaku iznenađenja

U Kupu Francuske redovno se dešavaju velika iznenađenja. Najpopularniji fudbalski klub u Francuskoj, ovih dana, nije ni pariski PSG, niti Olimpik iz Liona, već do skoro potpuno nepoznati klub Širajn (S c h i r r h e i n), koji se takmiči u sedmoj ligi.

Mladi fudbaleri iz Alzasa uspeli su prošle subote da pobede drugoligaša Klermona i da se plasiraju u 16-tinu kupa Francuske. Njihov protivnih u sledećem kolu biće ekipa Tuluza, koja se takmiči u prvoj ligi. Bez obzira na ishod utakmice, Širajn je več obezbedio mesto u fudbalskoj istoriji Francuske, jer je to prvi klub iz sedme lige koji će se takmičiti u 16-tini kupa Francuske.

Olimpik iz Marseja, u poslednjem trenutku, uspeo je da izbegne sudbinu Klermona, jer je tek nakon izvođenja penala uspeo da pobedi ekipu Bezansona, koja se takmiči u amaterskoj ligi.

Zoran Smolović

Zatvara se Francuska knjižara u Rokfeler centru

Posle 73 godine postojanja, Francuska knjižara u Rokfeler centru u Njujorku biće zatvorena.

Razlozi za zatvaranje svetski čuvene "Francuske knjižare" u Njujorku, finansijske su prirode. Zakup prostora na njujorškoj Petoj aveniji, od 360 hiljada dolara, od septembra 2009. će iznositi čak milion dolara godišnje.

Sedamdesetogodišnji vlasnik knjižare, Emanuel Molo, objašnjava da je prodaja opala zbog relativno visokih cena knjiga, koje su kupci od nedavno uobičajili da naručuju perko interneta, i žali se na sve manju popularnost knjižara.

Radnju je otvrio njegov otac, Isak 1935. godine na poziv milijardera Dejvida Rokfelera, koji je želeo da okupi intelektualnu francusku elitu, u begu od tada sve prisutnijeg nacizma u Evropi. Za vreme II svetskog rata knjižara je prerasla u izdavačku kuću i objavljivala radove poznatih autora poput Antoan de Sent Egziperija, Žil Romana i Rejmon Arona.

Francuska nije odgovorila na pozive vlasnika Moloa, uprkos brojnim pismima upućenim ministru kulture Kristin Albanel. Francuski predsednik, Nikola Sarkozi u septembru je ručao u Rokfeler centru, ali nije našao za shodno da kroči u "Francusku knjižaru", prenosi Agencija frans pres.

Nina Prosenica

Smehom protiv stresa

U periodu ekonomske krize ljudi su podložniji stresu, koji utiče na zdravlje. Za oslobađanje od stresa i negativne energije postoji veoma efikasna metoda - terapija smeha ili "smehoterapija" koja broji sve veći broj sledbenika, posebno u Americi.

Naučno je dokazano da smeh izaziva niz pozitivnih promena u organizmu: smanjuje nivo stresnih hormona, najviše kortizola i adrenalina, oslobađa endorfin - hormon blagostanja i proširuje krvne sudove.

Eksperimenti su pokazali da smeh smiruje, poboljšava imunitet, jer dok se smejemo, udišemo više kiseonika. Indijski lekar Madan Katarija izmislio je pre 15 godina jogu smeha, koja je u međuvremenu postala veoma popularna u Evropi i drugim zemljama sveta.

Terapija je u Americi postala poznata tek pre par godina a izbijanjem finansijske i ekonomske krize počela je da privlači sve veći broj pristalica.

U vremenu krize, kada se gubi osećaj sigurnosti i pojačava strah od sutrašnjice, vežbe smehom mogu imati izuzetno pozitivno dejstvo na svakodnevni i društveni život kao i na zdravlje. Joga smehom je vrsta meditacije, jedinstvena vežba disanjem koja je pristupačna svima bez izuzetka i koja dovodi, kako tvrde njeni korisnici, do osećanja spokoja i slobode.

Jelena Tomić

Povećan broj stanovnika u Francuskoj

Broj stanovnika u Francuskoj za sedam godina povećao se za tri miliona. Na francuskoj teritoriji je 2006. godine popisano nešto više od 63 miliona ljudi.

Najveći porast stanovništva beleže prioblane regije Mediterana i Atlantika, region Rona-Alpi, sa centrom u Lionu i pariski region Il d Frans, kao i svi veći gradovi.

Jedina regija u kojoj je opao prirodni priraštaj je Šampanja-Ardeni. Francuski političari sa nestrpljenjem su očekivali ove podatke koji će poslužiti za podelu na nove izborne jedinice, kao i novu raspodelu donacija lokalnim samoupravama.

Novi sistem popisa stanovništva uveden je 2004. godine, od tada se sprovodi svake godine, ali obuhvata samo deo stanovništva, dok su raniji, percizniji popisi izvođeni svake osme ili devete godine. Od tih novina strahuju pojedini predsednici opština, jer će finansiranje iz budzeta tako moći da oscilira iz godine u godinu, što će nesumnjivo uticati na sprovođenje dugoročnih planova.

Po poslednjem popisu iz 2006. godine, za godinu dana populacija u Parizu se povećala za 33 hiljade i iznosila je dva miliona i 180 hiljada, što se objašnjava velikim natalitetom, konstrukcijom novih stanova i povlačenjem starije populacije u unutrašnjost zemlje.

Nina Prosenica

50 godina od Kubanske revolucije

Kubanci će 1. januara proslaviti pedesetu godišnjicu kubanske revolucije, između razočarenja i ravnodušnosti. To je jedan od povoda da se osvrnemo na slavnog gerilca Če Gevaru, jednog od vođa revolucije koji i nakod 40 godina od njegove smrti uživa na Kubi i u svetu ogromnu popularnost.

Če Gevara ostao je nedodirljiva i sveprisutna ikona na Kubi, posebno u Santa Klari, gde se nalazi memorijalni centar koji svake godine posećuje nekoliko hiljada turista.

Santa Klara se nalazi 270 kilometara istočno od Havane i bila je poprište čuvene borbe kojom je okončan rat na Kubi. Tamo počivaju posmrtni ostaci argentinskog "El Komandantea" koji su premešteni pre 11 godina iz Bolivije gde je Če ubijen 1967. godine.

Ernesto Če Gevara, saborac Fidela Kastra, privukao je u poslednjih 20 godina na Kubu blizu 2.5 miliona stranih turista. Santa Klara je postala simbol revolucije pre tačno 50 godina, kada je Če na čelu 300 gerilaca preuzeo kontrolu nad gradom, da bi nekoliko časova kasnije ušao u Havanu, što je označilo i pad brutalne diktature Fulgencija Batiste.

Iako postoje različite verzije njegove biografije, u kojima je prikazan kao legendarni borac, naivni idealista ili jos hladnokrvni ubica, dovođenje u pitanje Čeovog života i dela se na Kubi doživljava kao skrnavljenje.

"Revolucija je pretvorila Čea u sveca i preuveličala njegovu ulogu u borbi oko Santa Klare", izjavio je jedan novinar i disident. Ono što je sigurno jeste da nijedan turista ne žali zbog obilaska Santa Klare, memorijalnog centra, ili kuće u kojoj je živeo Če.

Jelena Tomić

Desetogodišnjica evra obeležava se 1. januara

Desetogodišnjica postojanja evropske valute biće obeležena 1. januara 2009. godine. Istog dana, Slovačka će se kao 16. evropska članica pridružiti evro zoni.

Predstavnici više centralnih banaka zemalja evro zone složili su se u oceni da su dostignuća uvođenja zajedničke valute veoma pozitivni.

Evro je posle američkog dolara postao druga najvažnija valuta na svetskim deviznim tržištima. Istovremeno, od 1. januara Slovačka će postati 16. članica Unije koja će usvojiti jedinstvenu valutu, čime će se ukupan broj korisnika evra povećati na oko 329 miliona Evropljana.

Evro se vremenom nametnuo kao kredibilna i stabilna valuta, kako na nacionalnim nivoima tako i na globalnom planu, što potvrđuje i nedavna uloga štita koju je evropska valuta odigrala tokom finansijske krize. To je podstaklo interesovanje Danske i Švedske da usvoje evro iako su to do sada odbijale.

Prednosti evra su vidljive posebno u periodu krize, jer je zajednička valuta zaštitila kompanije od kursnih nestabilnosti koje su po mišljenju predsednika evropske komisije Žozea Manuela Barosoa nanele preduzećima u sličnim ranijim periodima teške udarce.

Stručnjaci procenjuju da će zbog usporenog ekonomskog rasta i pojačanog pritiska inflacije širom centralne i istočne Evrope otežati prijem novih članica. Prosirenje evro zone moglo bi uslediti tek za tri do četiri godine.

Jelena Tomić

Zabavni parkovi nova turistička destinacija u Francuskoj

Broj rezervacija za tropske i druge udaljane destinacije u Francuskoj je vidno opao. Sa druge strane se razvija domaći turizam pa su tako zabavni parkovi u Francuskoj, poput Asterikslenda, nedaleko od Pariza, zabeležili veliku posećenost.

Stručnjaci iz agencija za ispitivanje turizma u Francsukoj tvrde da su zabavni parkovi postali popularna destinacija, poput bilo koje druge, gde Francuzi provode dva do tri dana.

U takvom boravku, kažu, uživaju svi članovi porodice, a mogu ga priuštiti po relativno prihvatljivim cenama. Posećenost parkova u protekloj godini u proseku je porasla za sedam odsto, a prihodi su se povećali za 10 odsto, što se može protumačiti i kao želja za begom u svet čarolija za vreme svetske krize.

U zabavnom parku istorijske tematike "Pui di Fu" u departmanu Vandeja, za božićni spektakl "Vitlejemska simfonija" za nedelju dana je rezervisano 54.000 karata.

Najposećeniji zabavni park, Diznilend, u departmanu Sena i Marna, postigao je rekord. Od početka godine do kraja septembra, posetilo ga je 15 miliona i 300 hiljada ljudi, izemđu ostalog zahvaljujući i novoj atrakciji, "Kuli straha".

Nina Prosenica

Umro modni kreator Ted Lapidus

Francuski modni kreator, Ted Lapidus, koji se proslavio uniseks i safari modelima šezdesetih i sedamdesetih godina, preminuo je u ponedeljak u Kanu, u 79. godini, javila je Agencija Frans Pres.

Edmond, pozantiji kao Ted Lapidus, rođen je 23. juna 1929. godine. Bio je sin krojača, ruskog emigranta. Modnu kuću je otvrio 1958. godine, a njegove kreacije rado su nosili Brižit Bardo i Alen Delon.

Lapidus je bio jedan od prvih kreatora novog talasa u modi, navodi njegova sestra u izjavi za agenciju Frans pres. Proslavio se kreacijama vojnog stila i bio je prvi koji je uveo farmerice na piste visoke mode.

Predsednik Francuske, Nikola Sarkozi, odao mu je počast i nazvao ga kreatorom koji je uvek bio u žiži modernog, dodavši da je učinio modu pristupačnu svim ljudima. Ted Lapidus će biti sahranjen 2. januara 2009. godine, na pariskom Groblju Per Lašez.

Prema rečima njegove sestre Roz Torente, francuski kreator je umro od respiratorne insuficijencije (gušenja), a već godinama je bolovao od leukemije.

Nina Prosenica

Borba oko filma o Koko Šanel

Stogodišnjica rođenja francuske modne kreatorke Koko Šanel izazvala je borbu između različitih filmskih producentskih kuća.

Na javnoj francuskoj televiziji će u ponedeljak i utorak biti prikazana dva dela od po sat i po biografije kreatorke "ženskog kostima". Film je rađen u francusko - američko - italijanskoj koprodukcija, a Širli Mek Lejn i Barbore Bobulove tumače uloge stare i mlade Koko.

U postprodukcijskoj fazi su još dva francuska igrana filma o Šanel, Anne Fonten sa Odri Totu, nekadašnjom Ameli Pulen, i Jana Kunena sa francuskom filmskom zvezdom u fazi lansiranja, Ann Muglalis. Oba filma će se naći u bioskopima od aprila.

Moda filmskih biografija se vratila, pa se interesovanje za tu vrstu filmova povećala. Koko Šanel je jedan od mitova šou-biznisa 20. veka, kako zbog toga što se o njoj zna, tako i onoga što je, još uvek, obvijeno velom tajni.

Najmanje se zna o godinama drugog svetskog rata, o odsustvu sa modne scene sve do 1954. godine, kao i poslednjih 10 godina provedenih u apartmanu pariskog hotela "Ric".

Miloš Lazin